Последњих месеци, међународна заједница је појачала напоре за решавање ескалирајуће кризе отпада, при чему су бројне земље представиле иновативне стратегије за побољшање управљања отпадом и рециклаже.
На челу ових иницијатива је Европска унија, која је предложила строжије прописе који имају за циљ смањење пластичног отпада. Нови закон ће захтијевати од држава чланица да повећају стопе рециклирања на 70% до 2030. године, уз казне за оне који се не придржавају. „Морамо деловати сада да бисмо заштитили нашу животну средину за будуће генерације“, рекао је комесар ЕУ за животну средину Виргинијус Синкевичијус.
У међувремену, у Азији, Јапан је увео најсавременија постројења за претварање отпада у енергију која претварају комунални отпад у чисту енергију. Ови објекти су дизајнирани да не само да минимизирају коришћење депоније већ и да обезбеде одрживе изворе енергије. „Ово је добитна опција за смањење отпада уз истовремено решавање енергетских потреба“, приметио је градоначелник Токија током недавног представљања.
У Америци, градови попут Сан Франциска предњаче у иницијативама за нулти отпад. Град је поставио амбициозан циљ да до 2030. године преусмери 100% отпада са депонија кроз свеобухватне програме компостирања и рециклаже. "Укључивање заједнице је кључно. Потребно нам је да сваки становник учествује у овом покрету," изјавио је директор управљања отпадом у Сан Франциску.
Глобалне организације такође учествују. Уједињене нације су недавно сазвале самит који се фокусира на праксе одрживог управљања отпадом, наглашавајући сарадњу између нација. „Отпад не познаје границе, а наша решења морају бити глобална“, приметио је генерални секретар УН Антонио Гутереш.
Како ове иницијативе добијају замах, нада је да ће инспирисати друге нације да усвоје сличну праксу. Са светом који производи преко 2 милијарде тона отпада годишње, потреба за ефикасним и одрживим решењима управљања отпадом никада није била хитнија. Недавна дешавања сигнализирају обећавајући помак ка чистијој, одрживијој будућности.